Сектор за просторно планирање
Сектор за просторно планирање врши послове који су дефинисани Правилником о унутрашњој организацији, систематизацији са аналитичком процјеном послова и радних задатака Завода за планирање пројектовање и развој Брчко дистрикта Босне и Херцеговине.
Главни акценат послова Сектора јесте израда просторно-планске документације, уз праћење и примјену савремених токова у области урбанизма.
Важност просторног планирања очитује се у промицању дугорочног и одрживог друштвеног, територијалног и привредног развоја те унапређења квалитете живота узимајући у обзир питања заштите околиша.
Осим овог примарног задатка Сектор је задужен за израду докумената и елабората о урбанистичко-техничким условима за издавање локацијских услова и одобрења за грађење код надлежних одјељења и давање урбанистичко-техничких услова, на захтјев Одјељења за просторно планирање и имовинско-правне послове, за просторне цјелине у урбаним подручјима за које нису донесени регулациони план или урбанистички пројекат.
Сектор је задужен да води регистар заштићених добара, израђује пројекте за рестаурацију, на захтјев надлежних органа даје стручно мишљење на стручне елаборате за реконструкцију и конзервацију културно-хисторијског и природног наслијеђа, осим културно-хисторијског насљеђа за које је надлежна Комисија за очување националних споменика БиХ, те за израду планова и програма заштите и очувања културног и природног наслијеђа, евидентирање, прикупљање документације, валоризација и предлагање рјешења за проглашење заштите.
ШТА ЈЕ ПРОСТОРНО-ПЛАНСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА?
Просторно-планска документација су документи просторног планирања којима се одређује организација, намјена и начин кориштења управљањем простором, те критерији за уређење и заштиту простора Дистрикта.
Документи просторног планирања су :
- Стратегија просторног развоја Брчко дистрикта БиХ,
- Просторни план Брчко дистрикта БиХ,
- Урбанистички план,
- Проведбени планови:
- Зонинг план,
- Регулациони план,
- Урбанистички пројекат,
- План парцелације.
КОЈИ ЈЕ ПОСТУПАК ДОНОШЕЊА ПЛАНА?
Припрема и израда докумената просторног планирања врши се у складу са јавним интересом, опћим и посебним циљевима просторног развоја, координацијом секторских политика, усклађивањем појединачних интереса са јавним интересом, укључивањем неопходних мјера заштите становника и материјалних добара од природних и других катастрофа, мјера заштите лица са смањеним тјелесним способностима, разматрањем процјена утицаја на животну средину, те омогућавањем провјере оправданости, усклађености и проводивости планираних просторних рјешења.
Одјељење за просторно планирање и имовинско-правне послове је надлежно за припрему и провођење докумената просторног планирања.
Процес започиње израдом Одлуке о приступању изради планског документа коју израђује Одјељење, доставља на одобрење Влади, а на приједлог Владе Одлуку усваја Скупштина Брчко дистрикта БиХ.
Одјељење за просторно планирање и имовинско-правне послове је надлежно да врши усаглашавање ставова и сарадњу са заинтересираним лицима. Заинтересирана лица након доношења Одлуке, путем надлежног Одјељења могу да дају своје примједбе, сугестије и захтјеве, као и током цијелог периода израде плана и све док траје јавни увид.
Након јавне расправе и јавног увида, носилац израде израђује приједлог документа просторног планирања у складу са закључцима са расправе. Приједлог документа одобрава влада, а усваја Скупштина Одлуком, чиме постаје законски докуменат из области просторног планирања.
Хисторијски ток просторног планирања
Питање о полазиштима теорије планирања одводи нас у прошлост. Уобичајен приказ о настанку савременог планирања описује неколико одвојених покрета на пријелазу из 19. у 20. ст., покрета као што су то били „вртни градови”, „лијепи градови” и здравствене реформе. На почетку тог раздобља учесници се још не препознају као планери (~ 1800. – 1910.).
У другој фази развоја долази до институционализације, професионализације и афирмације планирања и успоредо развоја просторног планирања (~ 1910. – 1945.).
Трећу фазу обиљежавају стандардизације, кризе планирања и разноликост метода планирања као посљедица сложних друштвених, техничких и других фактора у просторном планирању – од обликовних, преко градитељских и управних до политичких и друштвених. На крају 19. ст. планирање је било приватна струка успоредива с медицином.
У 20. ст. планирање се развија као одговор на развој индустријског града 19. стољећа. Излаз из исцрпљујућег хисторицизма покушава се наћи преструктурирањем хисторије планирања у којем се и хисторијско и савремено препричава с критичким одмаком.5 У 20. ст. планирање се тумачи као јавна бирократска струка.
